Kidy
Bok, sunce. Jutros se Growy želi spremiti posve samostalno, ali ajme. Growy navuče toplu vunenu čarapu ravno preko jednog uha i zablista: 'Kako izgledam? Ooo, i ako slušam, čujem more unutra!' Ti prasneš u smijeh.
'Čarape idu na noge, blesane!' hihoćeš i pokažeš Growyju kako. Growy pokuša opet i natakne čarapu na DRUGO uho. Smiješ se tako jako da se skoro prevrneš. Onda je nježno navučeš na vrpoljavu nogu.
Zatim Growy zgrabi četku za kosu i počne njome ribati zube. 'Menta!' ponosno kaže Growy. 'Ne, ne', smiješ se, 'ta je za kosu. Ova mala je za zube.' Pružiš četkicu i pokažeš kružno, kružno četkanje.
Onda Growy pokuša jesti pahuljice vilicom, i mlijeko prsne na sve strane. Pljas! Doneseš žlicu i zagrabiš velik zalogaj da pokažeš kako. Growy te pozorno gleda i uči od stručnjaka. Taj stručnjak si ti.
Napokon, kad je sve konačno gotovo, Growy ti pruži golem zagrljaj. 'Svatko ponekad pogriješi, a strpljiv prijatelj čini učenje zabavnim.' Osjećaš se ponosno, toplo i jako, jako sposobno.
Do kraja dana, kad god Growy nešto ne zna, Growy samo pogleda tebe i oponaša te. Onda Growy pita: 'Reci mi, sunce... jesmo li danas malo narasli?' Jesmo. 'Evo tvog malog rasta za sutra', kaže Growy. 'Budi učitelj: pokaži nekomu jednu stvar koju već znaš raditi.' Vidimo se sutra, sunce.