Kidy
Dok se uvlačiš u krevet, sunce, tvoj palac pronađe svoje omiljeno udobno mjesto blizu usta, baš kao i uvijek kad se dan smiruje. Growy se sklupča pored tebe i to primijeti, mirno i bez brige. 'Tvoj palac ti je dugo bio ugodan prijatelj', kaže Growy. 'To nije ništa za skrivati.'
Growy podvuče pokrivač oko vas oboje. 'U dojenačkim danima tvoj je palac uvijek bio tu, spreman čim bi ti zatrebala utjeha. To je bio jako dobar posao. Ali sad su tvoje ruke dovoljno velike da nauče i druge udobne trikove, one koji ti ne klate zubiće.'
Ispod pokrivača Growy izvuče mali jastučić u obliku oblačića, mekan kao šapat. Objema rukama ga zagrliš i stisneš, i mali oblačić zabrunda najtišu uspavanku, tako tiho da se moraš sasvim smiriti da je čuješ. 'Ovaj ti zabrunda natrag kad ga čvrsto zagrliš', šapne Growy. 'Tvoj palac nikad nije morao toliko raditi.'
Growy se nagne bliže. 'I ja ponekad grickam kut svoje dekice, svake večeri, dok ne pronađem nešto novo za grljenje. Treba nekoliko pokušaja, i to je u redu.' Nasmiješiš se, zamišljajući Growyja s mokrim kutom dekice. Growy doda, nježno i sigurno: 'Tvoj palac te dugo grijao i tješio. Sad tvoje ruke uče nove načine da se osjećaju ugodno.'
Čvrsto zagrliš mali jastučić oblačić uz prsa, dok ti palac mirno počiva kraj tebe, a oči ti postaju sve teže. Growy zagladi pokrivač i pita: 'Reci mi, sunce... jesmo li danas malo narasli?' Kimneš, pospano i polako. 'Evo tvog malog rasta za sutra', kaže Growy. 'Večeras odaberi jednu mekanu stvar za čvrst zagrljaj, i daj svom palcu malo odmora.' Vidimo se sutra, sunce.