Kidy
Vrijeme je za spavanje, sunce, ali odlazak na spavanje pun je onih još-samo-jedno. Još jedan gutljaj vode. Još jedna priča. Još jedan zagrljaj, i onda, čekaj, još jedan poslije toga. Na prozorskoj dasci stoji mali drveni vlak s nizom okruglih prozorčića, svi su tamni i čekaju.
Growy večeras odgađa još više od tebe. 'Još jedan zalogaj?' moljaka Growy. 'Još jedna pjesma? Još jedan pogled kroz prozor? Još jedno, još jedno, još jedno!' Počinješ se hihotati. 'Growy', šapneš, 'vlak nas čeka.' Growy stane, uši gore. 'Oh. Da. Vlak.'
'Evo kako radi vlak za laku noć', kaže Growy. 'Svaki put kad pustiš jedno još-samo-jedno, upali se jedan prozorčić. Ne gubiš tu stvar. Spremiš je na sigurno, na vlak, i on ti je odveze u sutrašnji dan.' Pokažeš na prvi tamni prozorčić. 'Taj je moja dodatna priča.' Zatreperi, pa zasja toplo i zlatno.
I tako ih puštaš, jedno po jedno, i pale se prozorčići, jedan po jedan. Dodatni gutljaj: sjaj. Dodatni zagrljaj koji se već dvaput ponovio: sjaj. Pjesma koju znaš napamet: sjaj. Cijeli mali vlak sad svijetli, topao kao niz sićušnih lampica. 'Vlak te ne ostavlja', promrmlja Growy. 'On čeka, baš svake noći, upravo tebe.'
Upali se zadnji prozorčić, i mali vlak krene tako meko da ga više osjetiš nego vidiš, noseći sva tvoja još-samo-jedno nježno prema jutru. Oči su ti teške. Growy se topao stisnuo uz tvoj bok. 'Reci mi, sunce', šapne Growy, 'jesmo li danas malo narasli?' Jesmo. 'Evo tvog malog rasta za sutra', kaže Growy. 'Prije nego što se uvučeš pod pokrivač, izbroji svoje tri stvari za laku noć, pa pusti da te vlak odnese.' Vidimo se sutra, sunce.